Reagovanje: Jovo Vukelić

Prva slova kojima me je naučio otac Milan Vukelić, dugogodišnji novinar “Politike” – dopisnik iz Herceg Novog i Boke Kotorske – bila su upravo slova iz lista “Politika”,tačnije iz loga “Politike”, pa je i jedna od prvih reči koje sam izgovorio bila “Politika” .
Na slovnoj strani posle reči “Politika” u gornjem desnom uglu decenijama je pisalo ko su osnivači lista, sada već starog više od stotinu godina. Poimenice su bila navedena imena četvorice osnivača: novinara, urednika i direktora Ribnikara – dva Vladislava, Darka i Slobodana sa njihovim godinama smrti. Normalno je što se njihova imena nisu nalazila na prvoj strani “Politike” od njenog prvog broja, od prvog dana izlazenja lista. Nisu ni mogla, jer su osnivači lista iz porodice Ribnikar “Politiku” uredjivali u prvih nekoliko decenija po osnivanju lista. Zato je besmislena primedba “da na prvom broju u desnom uglu lista nema imena osnivača”. Nesto moze da se zabelezi tek kad se dogodi. Pa i smrt Ribnikara utemeljivača “Politike” i njenih predratnih urednika i direktora!
“Politika” je u znak zahvalnosti u svoju “glavu” ugradila i Ribnikare. Učinjeno je to i iz razloga kojeg sam čuo lično od knjizevnika Branka Copića i Dusana Kostića, kojima se u ovome moze verovati.
Naime, kada se shvatilo da Ribnikari nisu stvorili samo jedan dnevni list, već novinu od uticaja i ugleda kojoj je obezbedjen dug zivot, čega smo i mi danas svedoci, rodila se ideja, kako su tvrdili Copić i Kostić, da se utemeljivačima “Politike” imena stalno nalaze na naslovnoj strani.
I tako su decenijama njihova imena svakodnevno, u cik zore, kad novine izlaze na ulicu, gledala svetlost dana. To nikada nikome nije smetalo. Nikada niko niotkoga nije čuo da je neumesno, ruzno, neprimerno,nepristojno (i nemoderno) sto imena osnivača čuvenog brenda stoje uklesana na naslovnoj “Politike”.
Nije to smetalo ni jednom od prethodnih rezima, bio on monarhistički, komunistički, socijalistički ili tranzicioni…Naprotiv!
Zašto to nikome nikada nije smetalo – pitao me jedan prijatelj pre par nedelja. Odgovorio sam da je to verovatno zato što skoro svi ljudi poseduju minimalan stepen postovanja prema tradiciji. A ovde je u pitanju upravo odavanje poste jednoj uspesnoj tradiciji, upornosti, strpljivosti i optimizmu da se opstane i uspe.
I više od toga – danas dodajem: u pitanju je i osećanje ponosa gradjana Srbije tradicijom. Ponosan sam što imamo tako stari i ugledni dnevni list, medju najdugovečnijim u Evropi.
Kome, zašto i kada je palo na pamet da promeni zaglavlje našeg najstarijeg dnevnog lista, najstarijeg i na Balkanu?
Nenametljivo uokvirena imena, smeštena u gornji desni ugao – nestala su! Ribnikari su decenijama po odlasku iz ovozemaljskog zivota izbrisani sa naslovne strane lista koji su utemeljivali. I to jos nezakonito!
Valjani razlozi za takvu odluku do danas nisu doprli u javnost! Niko nije saopštio ubedljive argumente za donetu odluku. Ko je pitao čitaoce “Politike” da se Ribnikari izbrisu sa njene naslovne strane?
Ne osećam se ni malo prijatno što se, u javnosti Srbije i Beograda, glavna bitka za očuvanje zaglavlja “Politike” vodi iz Fonda Ribnikar. Neko će reći da su oni duzni da reaguju i bore se za svoje nasledje. Ne delim to misljenje i smatram da su mnoge institucije, od Srpske Akademije Nauka i Umetnosti (SANU) do novinarskih udruzenja, kao i istaknute javne ličnosti prozvane da se zaloze za povratak Ribnikara na naslovnu “Politike”.
Zašto? Zato što Ribnikari odavno nisu samo deo porodičnog nasledja. Oni su mnogo više: stvarajući “Politiku” postali su najznačajniji deo istorije našeg novinarstva i izdavastva, naše kulture i pisane reči.
To je činjenica koja se ne moze poreći. I danas je, kao i decenijama unazad, svima, koji drze do svog imena, čast da pisu u “Politici”, ili da “Politika” o njima piše afirmativno.
Dakle, ko je rešio da spomenik pisane reči razori? Ko je doneo odluku da na naslovnoj strani “Politike” osvane prazan beleg? Ko Ribnikare, koji su nesporno ušli u istoriju, iz nje izbacuje, da bi sebe udenuo u nju, istoriju, na, za sva vremena, sraman način?
Ko sebi dize spomenik na krnjoj glavi novine, koja je deo naše kulture i istorije, koja je katalizator progresivnih ideja. Nije li u pitanju rusenje spomenika da bi se sebi napravio spomenik? Da li je Herostrat ponovo rodjen i ponovo dela, ovog puta u Srbiji?
Takvima se ne treba baviti, jer su nedostojni. Ali njihovim odlukama moramo. I ova odluka neće i ne sme biti dugog veka. Jasno je da nakaradne i nezakonite odluke moraju biti promenjene. Nema tog suda, uključujući i sud javnosti, nema te društvene klime, političke i kulturne sredine u kojoj ovakav monstruozni čin moze opstati, ili se opravdati.
Upravni odbor Politike AD ima zato moralnu obavezu i duznost da učini sve da se ponisti necivilizacijski postupak brisanja osnivača iz glave lista “Politika”.
Naša je prevashodna obaveza da štitimo “Politiku” od onih koji zele da je svedu na mali provincijski list. To činimo štiteći njeno ime i njenu istoriju! Ako nam to nije prvi zadatak, šta je? A ako u tome ne uspemo šta smo onda činili?
Zato predlazem da se na ovoj sednici Upravnog odbora donese odluka za hitan povratak zaglavlja – glave na naslovnoj strani lista “Politika”, kakav je decenijama unazad postojao. Takodje, i da se uputi izvinjenje svim čitaocima “Politike” zbog promasenog “eksperimenta potkivanja zabe”.