Prof dr Radivoj Radić

STVARALAC VELIKOG KALIBRA

      Dvadesetogodišnji Vladislav F. Ribnikar piše raspravu „Oblici svojine u našoj istoriji srednjega veka“ krajem 19. veka kada se vodila velika borba između tzv. Romantičara i srpskih kritičkih istoričara. Tako, na jednoj strani imamo, na primer, Ruvarca i Ljubu Kovačevića kao kritičke istoričare, koji vode računa i o narodnom predanju, ali gvozdena logika istorijske metodologije svodi to na pravu meru. S druge strane, romantičari još uvek istoriju doživljavaju ne kao egzaktnu nauku, nego kao mnačin vaspitavanja nacije, sredstvo propagande itd.
      Ta se borba vodila upravo u to vreme i završila se krajem 90-tih godina pobedom kritičkih istoričara. Odjeci iz tog vremena prisutni su i u ovom tekstu. Na primer, mladi Ribnikar kaže, kada govori o narodnoj tradiciji kao ključnim tačkama sukoba između ove dve borbene strane – da se ne možemo osloniti isključivo na tradiciju ukoliko nemamo i neki drugi, pouzdaniji izvor. Ovo posebno naglašavam, jer bi i danas trebalo mnogi istoričari da se podsete na ove reči 20-togodišnjeg Ribnikara.Posebno mi se dopao njegov moto. On je za moto svoje studije uzeo član 42.        Prof dr Radivoj Radić
Dušanovog Zakonika, koji govori o neotuđivosti baštine.
      Baština je, naravno, neotuđiva. Nama je danas jasno, ali to nije bilo tako jednostavno objasniti krajem 19.veka. Ja ću samo na jednu činjenicu da vam ukažem: Georgije Ostrogorski, koji je napisao veliku knjigu o proniji (nasuprot baštini – uslovno vlasništvo), tačno 60 godina posle Ribnikareve rasprave, neka svoja mišljenja je revidirao, jer mu prosto nije bila jasna pronija..Iističem ovdem primer Ostrogorskog, kao velikog naučnika, kome nije sve bilo jasno i koji je revidirao to svoje mišljenje pred kraj života.
      Mladi Ribnikar odlično poznaje problem o kome piše, u skladu sa ondašnjim gledištima i na jednom mestu s pravom se ne slaže sa takvim autoritetom, kao što je Stojan Novaković. Kao profesor koji ima svakodnevne kontakte sa studentima, mogu reći da me impresionira da je jedan 20-godišnjak ovako pisao.